Wikipedija:Консензус

Wикипедија функционира изградњом консензуса. Консензус је нераздвојни дио wики процеса. Основни процес функционира овако: нетко направи промјену на страници, након чега сватко тко ту страницу прочита доноси одлуку хоће ли страницу оставити каква јест или ће ју промијенити. Тијеком времена, свака промјена која остане на страници у неком смислу има једногласну потпору заједнице (или бар свакога тко је страницу погледао). "Шутња значи пристанак" највећа је мјера консензуса - нетко начини промјену којој нитко не приговара и нитко ју не мијења. Консензус је најчешће створен као природан производ процеса уређивања.

Када постоје разилажења, она се рјешавају пристојним разговором и преговорима, којима се притом покушава досегнути консензус. Ако се која врста консензуса догађа често, записујемо ју као смјерницу, како бисмо сурадницима уштедјели вријеме које би утрошили на расправљање једних те истих принципа унедоглед. Уобичајено се консензус око сукоба постиже на страницама за разговор. У ријетким ситуацијама када то не функционира, такођер је могуће користити процесе разрјешења сукоба, који су скројени за помоћ при изградњи консензуса када уобичајена комуникација на страници за разговор запне.

Разборита изградња консензуса

Консензус најбоље функционира када сви уређивачи претпоставе напор у доброј намјери, како би радили заједно у прецизном и прикладном опису више погледâ на задану тему.

Тешко је одредити што точно чини разуман или рационалан став. Добри уређивачи признају да ставови који се супротстављају њиховима могу бити прихватљиви. Али тврдоглаво инзистирање на ексцентричном ставу, уз противљење прихваћању других погледа, које су приказане из добре намјере, Wикипедијином праксом консензуса није оправдано. (Уочите да у ријетким случајевима када се за "ексцентричан" став испостави да има вриједност, консензус се може промијенити).

Чак и ако се чини да је уређивачев допринос пристран, запамтите да су његове промјене вјеројатно настале у доброј намјери, из искрене жеље за побољшањем чланка. Уређивачи морају, у готово свим ситуацијама, претпоставити добру намјеру и морају увијек остати пристојни.

Консензус се може промијенити

Једном кад је установљен, консензус није непромјењив. За заједницу је промјена мишљења оправдана, каткад и неопходна. Мања скупина уређивача може постићи консензус о једном чланку, али када тај чланак на себе сврне већу позорност, чланови већег дијела интересне заједнице могу се с њиме не сложити, тиме мијењајући консензус. Првотна скупина не би требала заустављати даљње промјене на темељу чињенице да је одлука већ била донијета. То не значи да Wикипедија игнорира преседан; на примјер, уређивачи не би требали стално номинирати један те исти чланак као изабрани чланак (чланак који се као издвојен појављује на главној страници) све док не постигну жељени резултат. Но о предмету о којему је у прошлости већ било одлучено, може се увијек поново расправљати, поготово ако постоје нове информације које треба узети у обзир. Уређивач који мисли да је одлука о консензусу застарјела, може о томе упитати на одговарајућој страници за разговор или на Пијаци, како би видио слажу ли се остали уређивачи. Ниједан уређивач не може једнострано прогласити промјену консензуса.

Стална промјена природа је сустава Wики. Нови људи га посјећују из дана у дан, и кроз нове информације и нове идеје, можемо стећи увиде које прије нисмо имали. Важно је постојање начина оспоравања претходних одлука, било да су оне постигнуте анкетом или консензусом. Стога одлуке у пракси никад не би смјеле бити "обвезујуће" у смислу да нека одлука не би једном могла бити повучена.

"Ако не да мама, питај тату"

С друге стране, врло је лако створити привид промјене консензуса једноставним понављањем упита и надом да ће друга, суосјећајнија скупина људи тај предмет размотрити. Но то је лош примјер промјене консензуса и противан је начину на који Wикипедија функционира. Wикипедијине одлуке не темеље се на бројности људи који су се појавили и на одређен начин гласовали. Оне се заснивају на суставу прихватљивих разлога. Покушаји промјене консензуса морају бити утемељени на јасном ангажману с разлозима прије претходног консензуса - не на једноставној чињеници да се данас појавило више људи који подржавају став А, а не став Б.

Добар знак да нисте показали промјену у консензусу, него само промјену у томе да су се појавили други људи је ако се нитко или мало људи који су судјеловали у претходној расправи укључи у нову.

Упит за консензус на сасвим дугом "мјесту" или одјељењу Wикипедије, у нади за налажењем веће потпоре пропалом приједлогу с неодобравањем се назива "форумском куповином". Боље је наћи најприкладнију страницу за расправљање теме, и поставити упит тамо и само тамо. (То не значи да не свој приједлог не смијете поставити другдје, ако вам је речено да сте за своју тему изабрали погрешну страницу.)

Консензус у пракси

Консензус не значи сагласност свих (лат. цонсенсус омниум); умјесто тога, он означава широко прихваћање исхода, односно широку прихватљивост исхода. Сљедећи опис консензуса разматра разлику између консензуса и једногласности: (Извор: [1])

У ствари, Wикипедијин стандардан начин дјеловања прилично је добра илустрација тога што она означава: мјешавину чланова заједнице који се већином слажу; једног дијела који не да се слаже, него се, не без дистанце, "слаже ради неслагања"; оних који се не слажу, али предмету не дају знатан приоритет; оних који се дубоко не слажу, али признају да постоји одређени став заједнице и на тој разини га поштују; затим корисници који су гласни у свом противљењу; те они који дјелују "изван закона". Имате ли консензус, ако не једногласност, дознајете када га покушате успоставити.

Напомена: У споровима, израз консензус често се користи у значењима од стварног консензуса, преко владавине већине, до мог особног става; није неуобичајено затекнути двије стране у "уређивачком рату" у којему се и једна и друга тврди да посједује консензус за своју верзију чланка.

Консензус насупрот другим правилима

За уређиваче који раде на постизању консензуса претпоставља се да траже консензус који је досљедан с консензусом о дјеловању на вишој разини - поготово непристраном гледишту и приписивању. Ту и тамо, скупина уређивача може бити у стању кроз упорност, бројност и организираност, надјачати доброхотне уређиваче и створити нешто што се чини потпором иначици чланка која је чињенично непрецизна, клеветничка, пристрана, тј. даје превелику важност одређеном ставу. То није консензус.

Преферирани начин рјешавања проблема је привлачење позорности других уређивача помоћу рјешавања сукоба, као нпр. упит за друго мишљење, попуњавање захтјева за коментар (на спорни чланак), и захтјев за посредовање. Повећавање скупине уређивача спријечит ће искључиво обликовање чланака уређивача који су њима заокупљени. У случају да се мања скупина уређивача нађе у положају у којему су њихови ставови искључени од стране веће скупине уређивача, вриједи размотрити могућност да су ови други можда у криву.

Такођер види Wикипедиа:Једнонамјенски кориснички рачун ради узимања у обзир могућности везаних уз отварање корисничких рачуна чији се власници одмах укључују у један конкретан предмет.

Консензус и надвећина

Иако је најважнији дио изградње консензуса подробна расправа и узимање у обзир свих питања, често је за све судионике у расправи тешко доћи до једног заједничког закључка. У радњама као што је захтјев за позорност админа, брисање или Wикипедиа:Премјештање чланака, успостављање консензуса може бити незграпно, јер у процесу судјелује више људи од броја који је у стању дјелотворно сурађивати (види Дунбаров број). Могуће је да су ови процеси можда били криво обликовани у смислу да нису јасно мјерени. Као резултат је понекад тешко одредити што у таквим случајевима консензус јест. Како би то надокнадили, корисници прво једноставно провјере је ли постигнут критериј надвећине, и на томе праве претпоставку првог реда о томе колико се стигло близу постизања грубог консензуса.

Прописно доношење одлука на темељу бројања гласова није начин на који Wикипедиа функционира (види Wикипедија није већинска демокрација) и једноставно бројање гласова никад не би смио бити кључан дио интерпретације расправе. Када се користе анкете, оне требају бити узете као процес 'испробавања' ради консензуса, радије него само постизање консензуса.

Успркос томе, неки посредници често кориштених wикипедијских процеса наглашавају важност на пропорцији уређивача који се на одређеној разини око чега слажу. Ово питање је контроверзно, и када су у питању нумеричке смјернице, консензуса нема. Узевши то у обзир, спомињана бројност која је потребна да би се достигла надвећина креће се између 60& и 80%, овисно о одлуци о којој се ради, с тиме да су важнији процеси склони већим праговима.

Погледајте странице: Wикипедиа:Премјештање чланака, Wикипедиа:Чланци предложени за брисање и Wикипедиа:Администратори/Приједлози за администраторе за више детаља о таквим подацима. Уочите како бројеви нису обвезујући за уређиваче који расправу тумаче, и да они никада не би смјели бити једина околност на темељу које се доноси коначна одлука. Процјена и нахођење неопходни су за утврђивање исправне радње и у свим случајевима, сама расправа важнија је од статистике.

Изнимке

Постоји неколико изнимки које надилазе одлуке о консензусу на некој страници.

• м:Фоундатион Иссуес - закладни предмети који полажу основне принципе за све wикипедијске пројекте. Они представљају консензус међу свим wикимедианс.
• Објаве Јиммyја Wалеса, Одбора повјереникâ, или развојних програмера, поглавито везано уз ауторска права, правне предмете, и оптерећеност сервера обично се сматра да имају статус службене политике Wикипедије. Види: Wикипедиа:Полициес анд гуиделинес.
• За уредске радње на одређеном чланку (као што је означавање или заштита), обично се сматра да нису одређене политиком неког специфичног пројекта.
• За одлуке о консензусу у појединим случајевима не очекује се да ће надвладати консензус на вишој разини (као што су правила и смјернице везане уз садржај: Wикипедиа:Приписивање или Wикипедиа:Непристрано гледиште, иако такви случајеви консензуса могу с временом довести до усклађивања њиховог тумачења.

Напомена употреби странице за разговор

• Иако процес успоставе консензуса не захтијева постављање на страницу за разговор, оно може бити корисно. Сажеци промјена су кратки и могу бити криво протумачени. Објашњење промјене коју сте начинили може олакшати процес успостављања консензуса. Постављање коментара прије уређивања најбољи је начин избјегавања неспоразума. Ако нисте сигурни у исправност промјене коју је нетко други начинио, оставите мало времена које бисте им дали за постављање коментара. Такођер, када разматрате настала уређивања, свакако провјерите страницу за разговор како бисте видјели има ли отворених или завршених расправа о тематском подручју у којему намјеравате направити промјену. Али једном када сте провјерили и допринијели расправи, не будите стидљиви - будите одважни!

Види још

• Wикипедиа:Тихи консензус